Titanijum
dioksid, kao pigment, je otkriven 1821. ali nije bio preterano zastupljen
u upotrebi sve do 1916. god, kada je osvojena tehnologija za masovnu proizvodnju.
Kao pigment za komercijalnu upotrebu u industriji, proizveden je u Norveskoj.
Postoji mnogo industrijskih klasa titanijum belog pigmenta od kojih se u umetnosti
ni jedan ne koristi u cistom obliku. NEOTROVAN
pigment sa velikom pokrivnom moci. Veoma je otporan na uticaje svetla, toplote
i atmosfere. Visoko kvalitetni, cist pigment reflektuje 97,2% svetla. Nijansa
bele nije ni topla ni hladna vec se nalazi negde izmedju olovo bele i cink
bele. Do sredine XX veka titanijum je u slikaratvu iz zdravstvenih razloga
zamenio olovo belu.
Mineral rutil
titanijum beli pigment
Jasan plavkasto-zeleni pigment, prvi put napravljen 1935. a u upotrebi je od 1938. Po hemijskom sastavu je hlorisan bakar ptalocijanin, ili bakar sa uklonjenim jednim atomom da bi se dobio nemetalni pigment. Ptalocijanin je pigment izvanredno jake nijanse i transparentnosti, i potpuno je otporan na uticaje svetlosti. Mnogi slikari ga ne koriste zbog intenzivne boje. Pokriva nijanse od zuto-zelene do cijan.
Organski plavi pigment, predstavljen prvi put u Londonu Novembra 1935. Dobija se fuzijom ptalo anhidrida i karbamid uree sa bakar hloridom, zatm pranjem u razblazenoj kausticnoj sodi, a zatim u razblazenoj hloro-vodonicnoj kiselini. Tada se dobija bakar ptalocijanin koji se rastvara u koncentrisanoj sumpornoj kiselini i pere u obilnoj kolicini vode, a zatim filtrira. Kao rezultat se dobija pasta od koje se susenjem dobija pigment.
Ovaj pigment je veoma kompleksno organsko jedinjenje. Cist bakar ptalocijanin u obliku kristala je duboko plave boje sa jakim bronzanim odsjajem. Ali kada je osusen, u obliku pigmenta, jarko plave je boje, bez bronzanog odsjaja. Veoma je otporan na svetlo, i nazivaju ga "idealnom plavom" jer skoro potpuno apsorbuje svetlost sem zelenog i plavog opsega.
Kao i zelena jake je nijanse i transparentnosti. U obliku praha poseduje neverovatnu finocu. Pokriva nijanse od zelenkasto plave do crvenkasto plave.
Naftol pigmenti su razvijeni i patentirani 1911. god. U pocetku je naftol crvena koristena kao boja za pamuk, a upotrebu u umetnosti je nasla 1920-ih. Naftol pigmenti su neotrovni, cesto veoma zasiceni, polutransparentni, intenzivni pigmenti. Srednje nijanse crvene su narocito "zive". Koriste se i u pravljenju ruza za usta. Naftol crvena je narocito vibrantna i "seksi" boja.
Braon zemljani pigmenti se prave od prirodnih oksida gvozdja koji se nalazi
u prirodi u raznim nijansama braon boje, a moze se naci i u prigusenim nijansama
crvene, narandzaste, zute i zelene. Drugi minerali kao sto su kalcijum, mangan
ili ugljenik menjaju boju oksidu gvozdja. U novije vreme se koristi sinteticki
oksid, koji daje iste osobine kao i prirodni.
Dioksazin ljubicasta je razvijena 1952. god kao boja. Ptalocijanin plava u koju je dodata dioksazin ljubicasta dobija topliju nijansu. Pigment se dobija tako sto se boja sipa u vrelu kiselinu, opere se i ostatak se melje u prah. Postoji u dve kristalne modifikacije - crvena i plava, cija se nijansa moze menjati razlicitim metodama proizvodnje i mlevenja. Dioksazin ljubicasta je jake nijanse, hladna boja i potpuno transparentna. Veoma kvaliteten pigment.
