Najcesce pitanje je "da li mogu da dobijem SIDU?" Uprkos svemu, i dalje najvece moguce komplikacije dolaze od hepatitisa B. Virus hepatitisa B je veoma zarazan, i moze se lako preneti sa klijenta na tattoo majstora (ako je kiljent zarazen) ako se majstor slucajno u toku rada ubode kontaminiranim iglama, ili sa klijenta na klijenta ako se proces ciscenja i sterilizacije ne obavlja pravilno.
Tatto majstor bi trebao da bude vakcinisan protiv hepatitisa B. Imperativ je koristiti hirurske rukavice za JEDNOKRATNU upotrebu. Tube i igle se sterilisu ISKLJUCIVO u suvom sterilizatoru ili autoklavu, dok prokuvavanje, hemijski rastvori za dezinfekciju, ultravioletni "sterilizator", itd. nisu NIKAKVA zamena za sterilizaciju. Igle su za jednokratnu upotrebu, i posle svakog klijenta se bacaju, ali se nove igle pre upotrebe sterilisu.
Ako majstor koga ste odabrali nema suvi sterilizator ili autoklav, BESTE GLAVOM BEZ OBZIRA! Sanse da vam udeli neku poznatu ili nepoznatu bolestinu, sem tetovaze pitam-se-kakvog-kvaliteta, vrtoglavo rastu. Sterilizator je OSNOVNI deo opreme, bitniji cak i od masine za tetoviranje, i onaj ko nije dovoljno savestan da ga kupi (sterilizator je prilicno skup), taj nije dovoljno savestan ni da mu poverite svoju kozu.
Cinjenice koje cu dalje izneti rezultat su podrobnog istrazivanja obavljenog u Americi, i apsolutno su relevantne. A zakljucci do kojih se doslo su dobra vest za tattoo majstore. Ako su tube i igle propisno sterisane i ako je majstor u razumnim granicama oprezan, onda je tetoviranje skoro svih 100% bezbedno i za majstora i za klijenta. Doduse postoje odredjeni rizici koji se, ako smo ih svesni, mogu izbeci uz preduzimanje odgovarajucih mera.
Recimo, ako radim na klijentu koji ima SIDU, i slucajno se ubodem, hocu
li i ja biti zarazen?
Sansa da se dobije SIDA na ovaj nacin je otprilike 1:200. Statistike prikupljene
sirom sveta pokazuju da od 1852 zdravstvena radnika koji su se slucajno uboli
iglom zarazenom SIDOM, samo je njih 9 zarazeno.
Zasto je procenat tako nizak, culi smo da intravenozni narkomani dobijaju
sidu od zarazenih igala?
Da bi se SIDA prenela, potrebna je odredjena kolicina krvi da se prenese iz
organizma u organizam- najmanje 0,01 ml = 2 kapi. Intavenozni narkomani obicno
koriste svoju krv koju usisaju u spric da bi isprali ostatke droge. Kao rezultat
u spricu ostaje dovoljna kolicina krvi da bi se SIDA prenela kada vise njih
koristi isti spric i iglu. Kod slucajnih uboda, igla prodire plitko, i onaj
kome se to desi, cak se moze reci, refleksno izvlaci iglu napolje, usled cega
se vrlo malo, a najcesce ni malo krvi prenese.
Koliko je medicinskog osoblja zarazeno slucajnim ubodom?
Od 1984. do 1991 u Evropi i Severnoj americi je zabelezeno 37 slucajeva. Od
toga 5 doktora, 9 sestara, 1 zubar, a ostalo su laboratorijski tehnicari i
ostali zdravstveni radnici.
Dakle, kolike su sanse da se tattoo majstor zarazi sidom od klijenta?
Sanse su 1:200 puta 250, tj. 1:50.000 , sto znaci da majstor mora da istetovira
50.000 ljudi i da se isto toliko puta slucajno ubode
Postoji li neki slucaj prenosenja SIDE putem tetoviranja?
Do sada u svetu ne postoji ni jedan slucaj kada je SIDA prenesena PROFESIONALNIM
tetoviranjem. Postoje zabelezena dva slucaja u Americi kada je SIDA ocigledno
prenesena tetoviranjem u zatvoru, jer nije postojao ni pokusaj sterilisanja
opreme
Postoje li neke druge bolesti koje se mogu dobiti slucajnim ubodom?
DA. Skorasnje istrazivanje je idetifikovalo 22 bolesti koje se mogu preneti
slucajnim ubodom. Medju njima su sifilis, malarija, tuberkuloza, i mnoge druge
stvari koje ne zelite da dobijete. Bolest koja se najlakse moze dobiti je
hepatitis B.
Da li su zdravstveni radnici bili inficirani slucajnim ubodom, ili bilo
kojom drugom vrstom izlaganja krvi inficiranom virusom hepatitisa B?
Da. Americki centar za kontrolu bolesti procenjuje da se virusom hepatitisa
B svake godine zarazi 12000 zdravstvenih radnika usled nezgoda na poslu. Oko
20% osoblja pokazuje znake bivse ili sadasnje infekcije ovim virusom.
Koliko je opasan?
Mnoge osobe zarazene virusom hepatitisa B ne pokazuju nikakve simptome, cak
i ne znaju da su zarazeni. Oko 25% ljudi razvije akutni hepatitis. Nekih 10%
od njih postaju hronicni nosioci virusa. Tih 10% mogu da zaraze druge, i kod
njih postoji rizik od razvijanja hronicnih bolesti jetre, ukljucujuci hronicni
aktivni hepatitis, cirozu i primarni rak jetre. Jedan ili dva procenta umiru
od hepatitisa.
Zasto se hepatitis lakse prenosi od SIDE?
Postoje dva razloga:
Koliki procenat populacije je zarazen hepatitisom?
U opstoj populaciji u Americi, od 1000 ljudi 2 osobe su ili bile ili su trnutno
zarazene. Kod odredjenih rizicnih grupa kao sto su pederi, promiskuitetni
ljudi, intravenozni narkomani, imigranti iz Azije, bivsi zatvorenici, zdravstveni
radnici itd, procenat je znatno veci- od 5 do 15%.
Da li postoji slucaj prenosenja hepatitisa tetoviranjem?
Da. Postoji dosta zabelezenih slucajeva. Najpoznatiji slucaj desio se 1960.
kada su zvanicnici Njujorka optuzili tattoo majstora za 30 slucajeva prenosenja
virusa i jednu smrt prouzrokovanu virusom. Navedeni uzrok je bio nepravilna
sterilizacija opreme i koriscenje kontaminiranih pigmenata (covek je jednostavno
pigment koji ne iskoristi, vracao u flasicu, sto se NIKADA ne radi). Ceo slucaj
je za rezultat imao stavljanje tetoviranja van zakona 1961. Neki tattoo majstori
su se zalili na odluku suda, i ceo slucaj se razvlacio do 1966. kada je presuda
potvrdjena. Tetoviranje je zabranjeno u jos nekim americkim drzavama: Konektikat,
Florida, Kanzas, Masacusets, Oklahoma, Juzna Karolina, Vermont, Albukerki
i Novi Meksiko.
Postoje li skorasnji slucajevi prenosenja virusa hepatitisa?
U poslednjih 10 godina ne postoji ni jedan zabelezen slucaj prenosenja hepatitisa
PROFESIONALNIM tetoviranjem. Ali postoje brojni slucajevi iz zemalja treceg
sveta i u SVAKOM od tih slucajeva uzrok je bio ili izostanak sterilizacije
ili nepravilna sterilizacija.
Postoji li vakcina protiv hepatitisa B?
Da, efikasna vakcina je dostupna od 1982. godine i preporucuje se zdravstvenim
radnicima i svima koji su izlozeni ljudskoj krvi i ostalim telesnim tecnostima.
A sterilizacija?
Najpre treba ukloniti sve vidljive tragove krvi i pigmenta. Najbolji nacin
da se to uradi je najpre kontaminirane delove opreme oribati cetkicom, a zatim
ocistiti u ultra zvucnoj kadi. Mnogi mikro organizmi obrazuju spore koje su
sposobne da prezive obicno prokuvavanje, kao i potapanje u razna dezinfekciona
sredstva kao sto su Gigasept, Cidex (glutaraldehid), Benzal (rastvor benzalkonium
hlorida), alkohol, itd. Virus hepatitisa B je jedan od tih mikro organizama.
Kao sto rekoh, jedini bezbedan nacin je sterilisanje u suvom sterilizatoru
(sterilise temperaturom) na 180 stepeni tokom najmanje sat i po, ili autoklav
(sterilise pritiskom i temperaturom) na 121 stepen tokom 30 minuta (pritisak
ubrzava sterilizaciju). Cuo sam da kod nas postoje "majstori" koji koriste
za "sterilizaciju" gigasept ili ultravioletni "sterilizator". Ni jedan od
ta dva metoda se NIKADA ne koristi sto se tice profesionalnog tetoviranja.
Gigasept iz gore pomenutog razloga, a ultravioletni sterilizator zato sto
zbog prelamanja zraka ne moze da sterilise unutrasnjost tube koja je cevastog
oblika. Uostalom ultravioletni "sterilizator" se koristi samo u kozmetickim
salonima za "sterilisanje" uglavnom pljosnatih objekata. Ovaj tip "sterilizacije"
je dovoljan za kozmeticku delatnost jer njihova oprema ne dolazi u dodir sa
telesnim tecnostima, sto u tetoviranju nije slucaj.
Postoji li jos neki bezbedan vid sterilizacije u tetoviranju.
Da. Gasni sterilizator (etilen oksid) je takodje efikasan, ali je veoma skup
i komplikovan za upotrebu, siri neprijatan miris i kod nas na trzistu ih nema.
Postoje li slucajevi prenosenja drugih bolesti tetoviranjem?
Da. U svetu zu zabelezena cetiri slucaja, i sva 4 su nastala kao posledica
nepravilne sterilizacije. U dva slucaja je prenesena lepra, u jednom tuberkuloza
i takodje jednom trovanje krvi.
Postoje li drugi zdravstveni problemi koje tetoviranje moze da izazove?
Da. Najcesci slucaj je reakcija na crvenu.
(Krembo, ovde stavi link na O BOJAMA) Manifestuje se kao blago ispupcenje,
osecaj toplote i svrab na mestima gde se crvena nalazi. Obicno se javlja i
pogorsava kao posledica direktnog izlaganja suncu (npr. suncanje). Ne javlja
se odmah, vec obicno nekoliko godina nakon tetoviranja. Vremenski period u
kome se javlja je obicno 1 do 16 godina kasnije, prema do sada zabelezenim
podatcima. U ogromnom broju slucajeva se javlja kao bezazlena i prolazna neugodnost
(uglavnom svrab posle suncanja), dok kod procentualno veoma malo ozbiljnijih
slucajeva treba se obratiti dermatologu. Da napomenem, ova reakcija se ne
javlja kod svih, i ne odnosi se na sve crvene boje dostupne na trzistu. JEDINA
bezbedna crvena, kod koje se jos nijednom nije pojavila reakcija je naftol
crvena. Za sve ove godine koliko se bavim tetoviranjem (od 1991.) nijedan
klijent se nije pozalio na ovakvu reakciju, ali ovo pisem kao upozorenje,
jer ne znam kakve pigmente kod nas koriste drugi majstori i "majstori". Tipicna
reakcija na crvenu, posebno pre '90-ih. Vrovatno je u pitanju cinober ili
oksid zive.
Veoma netipicna reakcija na crvenu. Obratite paznju na crvenilo oko rane. Tattoo je fotografisan 4 nedelje posle rada, a na mestu crvene se nalazi RANA koja je otvorena za infekcije i moze da se zagnoji. Ovo je veoma, veoma redak slucaj.
U kolikom procentu se javlja reakcija na crvenu?
U zelji da sazna broj ljudi u tetoviranoj populaciji Britanije kod kojih se
javila reakcija na crvenu, mornaricki doktor R. W. B. Scutt jeposlao anketare
na adrese 100 britanskih dermatologa. Istrazivanje je pokazalo da se tokom
9 godina (1960-1968) pojavilo 57 pacijenata sa reakcijom na crvenu. Drugim
recima, godisnje je bilo 5-6 slucajeva u "tetoviranoj populaciji od najmanje
milion ljudi", u Britaniji. Od 1980 do 1991 u Americi i Britaniji zajedno
bilo je u proseku 4 slucaja godisnje u tetoviranoj populaciji od mnogo miliona
ljudi. Dakle procenat je veoma, veoma mali.
Sta izaziva reakciju?
U vreme Scutt-ovog istrazivanja dosta tattoo majstora je koristilo crvenu
koja sadrzi zivu. Testovi su pokazali da od 57 slucajeva reakcije, 45 ljudi
je pokazalo alergiju na zivu, tada se posumnjalo da je to razlog. Od tog istrazivanja
pa do danas citav niz crvenih pigmenata razlicitog porekla je koristen, ukljucujuci
kadmijum crvenu (kadmijum selenit), siena crvena (fero hidrat), i organske
supstance kao sto je sandalovina, ali iz nerazumljivih razloga, reakcija je
nastavila da se javlja.
Ima li problema sa drugim pigmentima?
Od 1980 ne postoji ni jedan slucaj reakcije na ostale boje. Pre 1980 bilo
je dosta slucajeva reakcija na hrom u zelenom
pigmentu, kobalt u plavom i kadmijum
u zutom.
Ovo pisanije nije tu da vas odgovori od tetoviranja, vec da pokaze da tetoviranje nije samo "kupio sam opremu, iznajmio lokal i ja sam iskusan tattoo majstor", vec mnogo vise od toga. Neka ovaj tekst posluzi kao podsticaj da nadjete sebi iskusnog tattoo majstora koji zna sta radi i zasto to radi.
